Go to Top

Testovi – stres ili…?

Koliko puta do sada ste bili u prilici da radite test? Mnogo puta, zar ne? Testovi  inteligencije, testovi provere znanja, testovi profesionalne orijentacije, ulazni testovi, nenajavljeni testovi… Stalno smo na nekoj proveri. Svaka provera znanja ili veština predstavlja vrlo stresne i napete situacije.

Ako su testovi sastavni deo našeg života, zašto ne bismo razvili toleranciju na stres koji oni prouzrokuju?

Iskustva predavača pokazala su da se svi „plaše“ testova – i stariji i mlađi, i iskusni i neiskusni, i oni koji dobro znaju materiju koja se testira, i oni koji su manje vešti u istoj. Jedan od načina da se oslobodimo stresa od bilo kakve provere jeste da se suočimo sa istom i da je prihvatimo kao sastavni deo života i karijere. Razviti toleranciju na stres je umeće, umetnost življenja. Potrebno je test sagledati kao proveru koja će nam dati uvid u stvari na kojima bi trebalo više raditi. Nikako ne treba test posmatrati kao napad na integritet, obrazovanje, stručnost i sl. Iz ugla profesora, svaki vid učenja ima smisla ako se na kraju uradi provera stečenog znanja i proveri efikasnost materijala i tehnika koje su korišćene u nastavnom procesu.

Test je skup pitanja na koje dajemo odgovore samostalno ili uz pomoć ponuđenih odgovora. Postoji nekoliko vrsta testova: testovi popunjavanja ili prisećanja, esejski testovi, testovi višestrukog izbora, testovi upoređivanja i sl. Rezultat je zbir tačnih odgovora sa alternativom tzv. negativnih poena, gde se za svaki netačan odgovor oduzimaju neki poeni. Kao neko čiji je sastavni deo posla kreiranje testova za proveru znanja iz jezika, mogu vam reći da cilj testa nije da pokaže koliko ne znate, već koliko znate. U svakom testu postoje „odgovori ometači“, koji služe da Vas navedu na pogrešni trag. Međutim, sistemom eliminacije ponuđenih odgovora, uvek dolazite do toga da su dva odgovora uvek netačna, od, na primer, četiri ponuđena.

„Lako je onome ko zna“ – i to je tačno. Međutim, velika je verovatnoća da ćete u testu znati većinu odgovora. Psihološki momenat testiranja znanja je za svakog iole svesnog pojedinca izrazito stresan. Međutim, uvek se setite osećaja koji imate kad neku obavezu završite – Uh, prošlo je! Ako na test gledate kao na običnu proveru znanja ili veština koje ste stekli u nekom periodu, a ne celokupnog vašeg znanja, onda ste na pravom putu da prevaziđete strah. Složićete se da je ishod uvek bolji od očekivanog.

Uostalom, zar nije svaka situacija u životu svojevrstan test? Live and learn, kažu Englezi. A gde je učenje, tu je i test. I to bez negativnih poena.

 
CLOSE
CLOSE