Go to Top

NAPREDUJEŠ koliko jezika govoriš

Želja svih nas koji učimo strane jezike je da što pre dostignemo nivo izvornih govornika. Na putu ka tom cilju, vrlo često zanemarimo svoje znanje ili poznavanje drugih jezika, naročito maternjeg, i to koliko nam zapravo oni mogu pomoći u usvajanju novih stranih jezika.

Filolozima je veoma poznata kontrastivna analiza kao lingvistički metod kojim se dva ili više jezika upoređuju, proučavaju i opisuju, kako u teorijske, tako i u praktične svrhe.  Dakle, vaš maternji jezik i strani jezik koji učite mogu i te kako biti povezani i imati sličnosti. Takođe, bilo koji drugi jezik koji govorite ili prepoznajete, može vam pomoći u usvajanju nekog drugog stranog jezika.

Uvrežena metoda svih nas koji učimo strani jezik jeste da nove reči ili fraze prevodimo na maternji jezik i to je sasvim opravdano. Međutim, pored prevoda, izuzetno je važno praviti sistemske paralele između ta dva jezika, naročito kada je reč o gramatičkim jedinicama, idiomatskim ili kolokvijalnim frazama.

Vrlo često zanemarujemo poznavanje nekih stranih jezika. Priznajem, vrlo je ambiciozno reći da neki jezik govorite, ali ukoliko se služite nekim jezikom, ili pak prepoznajete neke od njegovih jezičkih struktura – to može biti odličan podstrek i podrška za usvajanje novog stranog jezika ili bar značajna pomoć u istom. Naime, većina nas je u školi učila dva strana jezika. Obično se jedan jezik zapostavi iz mnogo razloga. Međutim, činjenica da neki jezik razumete, prepoznajete ili se prisećate nekih njegovih struktura, može vam mnogo olakšati usvajanje bilo kog jezika u budućnosti.

Svi jezici su slični, tj sistem srodnih jezika funkcioniše manje-više po istom principu. Na primer, ako znate šta je oblik konjuktiva u nemačkom, znaćete i engleski subjunctive, francuski le subjonctif, italijanski il congiutivo, španski subjuntivo, ili arapski manṣūb (منصوب). Oblik će se razlikovati od jezika do jezika, ali sistemsko značenje konjuktiva je u svakom jeziku isto. Suprotno od indikativa koji predstavlja realne, ostvarive situacije, konjuktiv najčešće predstavlja irrealis situacije, tj one koje nužno nisu povezane sa realnim stanjem.

Pored sistema gramatike, većina jezika deli i metafore. Metafora je tzv. skraćeno poređenje, pri čemu se vrši prenos značenja, tako što se osobina jedne stvari poveže sa osobinom druge. Mi kažemo da kritika može da bude oštra, kao i nož. Isti prenos značenja imaju i Englezi, sharp criticism, sharp knife. Still waters run deep ili Tiha voda breg roni. Slučajnost? Možda.

Pojedini jezici dele kategoriju roda imenica (muški, ženski, srednji). Kada to izostane, kao npr. u engleskom, počnete više da cenite engleski, jer vas ne opterećuje nastavcima za svaki rod i onda ono –s u trećem licu jednine prezenta ne deluje toliko komplikovano.

Većina jezika indoevropske grupe ima iste pretke – latinski i grčki. Njima treba da zahvalimo što pojedine reči ili njihove korene razumemo, jer ih imamo i u svom maternjem jeziku. Ako su išta dobro doneli ratovi i osvajanja, onda možemo reći da je to mešavina jezika i kultura.

Sama reč kultura je latinskog porekla (colere – uzgajati, štititi, poštovati) i ima isti oblik u nekoliko evropskih jezika, uz naravno drugačiji izgovor: cultura – italijanski, španski, portugalski; culture – francuski, engleski; kultur – nemački, norveški, švedski; kultura – poljski, srpski; kültür – turski.

Corpo, cuerpo, corps ili Körper može da uzrokuje zabunu, ali u isto vreme pruža neverovatnu priliku da zahvaljujući poznavanju jednog stranog jezika lako usvojite drugi, ili pak može značajno olakšati čitav taj proces.

 
CLOSE
CLOSE