Go to Top

Etimologija, moj dobar drug

Etimologija je grana lingvistike koja se bavi poreklom reči. Zapravo, objašnjava ne samo poreklo, već i način na koji su reči ušle u neki jezik, da li su pozajmljene, prilagođene ili doslovno prevedene i kako se njihov oblik menjao kroz vreme. Za ljubitelje jezika, etimoni (izvorne reči) prava su poslastica i ako aktivno učite više stranih jezika, naročito ako su iz srodne grupe, neminovno ćete ih primećivati svuda.

U nastavku će biti predstavljen način na koji se možete baviti etimologijom,  i koristiti je kao odličnu tehniku za uspešno i lako pamćenje reči. Da li je efikasno zbog kreiranja odličnog konteksta za usvajanje ili zbog zanimljive asocijacije koju stvorimo za datu reč – prosudite sami.

Neke reči nastale su izvedbom drugih reči ili slaganjem više reči u nizu. Ako se samo malo zamislite i u svom maternjem jeziku počnete da otkrivate od čega su neke reči nastale, vrlo lako će vam pojedine reči zvučati i više nego logično: prah – prašina, usta – ušće, venac – venčanje, vek – večno, pusto – pustinja, kišobran (kiša, braniti), naći (na, ići), površina (po, vrh), dostojanstvo (do, stajati), itd.

Ukoliko sada primenimo ovaj način posmatranja leksike i na strane jezike, dobićemo efektivno učenje sa kontekstom, proširenje fonda reči i propratnu vizuelizaciju pojma – rainbow (rain – kiša, bow – luk), armchair (arm – ruka, chair – stolica), underworld (under – ispod, world – svet); rascacielos (rascar – grebati, cielo – nebo), lavaplatos (lavar – prati, platos – posuđe), abrebotellas (abrir – otvoriti, botella – flaša); Briefumschlag (Brief – pismo, Umschlag – omot), Meeresfrüchte (Meer – more, Frucht – plod), Tischtennis (Tisch – sto, Tennis – tenis) i dr. Kao što možete videti na primeru nekoliko jezika, ova metoda može biti nezavisna i univerzalna. Potrebno je samo zaviriti malo dublje u formu reči, što može dosta olakšati pamćenje značenja reči.

Međutim, ukoliko se ne zadržite samo na tvorbi reči nekog jezika i počnete da razmišljate zašto se nešto kaže baš na ovaj, a ne na neki drugi način, ulazite u jedan paralelan univerzum, gde otkrivate svakojake zanimljivosti. Između ostalog, počinjete da se pitate o poreklu reči, što vas dovodi do izvornog jezika, latinskog ili grčkog. U zavisnosti od podneblja i istorijskih okolnosti, zastupljenost tih „jezika izvora” biće veća ili manja. Na primer, ako znate da je caput, capitis na latinskom glava, onda engleski capital ili captain izgledaju potpuno logično. Kad god vidite philo- u pojedinim engleskim rečima, znaćete da je to grčko φιλος (filos) –onaj koji voli, pa će reči poput philosophy (σοφια (sofia) – mudrost), philology (λόγος (logos) – reč) ili philanthropy (άνθρωπος (anthropos) – čovek) biti potpuno razumljive. I to nije slučaj samo u engleskom, naravno.

Istorijske okolnosti su upravo te koje su dovele do fenomena preuzimanja ili prilagođavanja reči iz određenih jezika. To i jeste objašnjenje zašto u srpskom imamo reči poput šoferšajbna, kavgadžija, majstor, varoš, tramvaj, frajla, bife, ajmokac, plac, šlagvort, bešamel, pinter, bujon, rajsfešlus, frajer, itd.

Još zanimljivosti donosi činjenica da su pojedine reči u svom originalnom značenju imale potpuno drugo značenje od onog koje mi danas znamo. Na primer, engleska reč bride potiče od stare germanske reči koja je značila to cook. U ovakvom primeru, analogija je očigledna i možemo da pratimo put promene značenja, čak i na šaljiv način. Ili, ako znamo da je na nemačkom freier besplatno, zašto mi onda u srpskom za zgodnog, galantnog momka kažemo frajer? Priznajte da vam se etimologija sve više sviđa, zar ne?

Asocijacije koje iskrsnu kada reč povežete sa njenim poreklom ili mentalnom slikom koju pri tome stvorite, neprocenjiv su kontekst prilikom učenja i usvajanja stranog jezika. Ono što je najefikasnije u tom procesu jeste što kontekst kreirate vi, u potpunosti za sebe, i to ga čini jedinstvenim i neponovljivim. Tek tada ste na dobrom putu da usvojite strani jezik i proširite svoj vokabular. Svaki put kada treba da se setite značenja te reči, kontekst će vam pomoći da je vrlo lako izvučete iz memorije, baš zbog toga što ste ga vi i kreirali.

Imajući u vidu da je etimologija nauka, ne možemo je uzeti olako i baviti se njome površno. Međutim, ako volite jezike i shvatite sistem po kome su svi jezici nastali, i žive i dalje, možete sebi prilično olakšati usvajanje svakog novog stranog jezika i još više zavoleti svoj maternji jezik. U sličnosti je lepota jezika i u njoj treba uživati. Isprobajte tehniku!

 
CLOSE
CLOSE