Go to Top

Da li je engleski strani jezik?

Sveprisutnost engleskog jezika i njegova zastupljenost u gotovo svakoj sferi poslovnog i svakodnevnog života, dovela je do toga da se engleski više ne posmatra kao strani jezik. Danas, engleski je lingua franca, jezik kontakta, svetski jezik, medijum interkulture, internacionalni jezik, tj zajednički jezik za ljude koji govore različitim maternjim jezicima.

Počevši od starogrčkog, pa preko latinskog, španskog i francuskog, početak dominacije engleskog u svetu vezuje se za drugu polovinu 20. veka. Tada je počela ekspanzija muzike i filmova na ovom jeziku, čemu su značajno doprineli razvoj tehnologije i pojava interneta. Po poslednjim podacima, procenjuje se da je broj neizvornih govornika uveliko prešao cifru od 2 milijarde, dok izvornih govornika ima svega oko 400 miliona. Ujedno, to engleski i čini prvim jezikom na svetu koji ima više neizvornih nego svojih izvornih govornika. Ovaj ,,jezički imperijalizam“ može da ostavi brojne posledice, naročito u vidu ugroženosti pojedinih svetskih jezika. Međutim, velike promene su uočljive i u stavu koji neizvorni govornici engleskog formiraju – engleski više nije strani jezik.

Izloženost engleskom kroz različite medije i sadržaje, dovela je do visokog nivoa razumevanja. Vrlo često se, u učenju jezika, razumevanje zamenjuje sa izražavanjem. Visok nivo razumevanja ne garantuje tačno i tečno izražavanje. Tu nastaje izazov sa kojim se treba suočiti. Za tečnost u izražavanju, kao i za neophodnu gramatičku tačnost, neophodno je vreme, dosta truda i rada. Ljudi najčešće odustaju od usavršavanja engleskog, jer ne napreduju brzinom kojom su mislili da će napredovati.

Takođe, vrlo bitan faktor pri usavršavanju jezika je odnos koji gradite prema tom jeziku. Ako engleski nije strani jezik, već jezik koji se podrazumeva da znate, želja za usavršavanjem će biti manja, dok će svaka greška delovati predimenzionirana. Posao gde se uspeh podrazumeva, a svaka greška dodatno frustrira, nije omiljen. Želja za napretkom će u tom slučaju biti sve manja, sve dok potpuno ne iščezne. A za učenje jezika najpogubnija je pauza, odnosno, odustajanje.

Kad nam se skoro sve čini poznato u jeziku koji učimo, odnosno kada zbog velikog razumevanja mislimo da sve znamo, izrazito je teško definisati ciljeve. To nas često vodi ka nerealnim očekivanjima, postavljanju vrlo zahtevnih ciljeva, gubljenju vremena ili odustajanju. Postalo je uobičajeno da svi govore engleski i to na visokom nivou znanja. To je zamka koja nas može omesti u usavršavanju. Engleski je potrebno učiti podjednako dugo i sa istom količinom truda kao i bilo koji drugi strani jezik.

Govoriti strani jezik je ogroman uspeh. Izražavati svoje misli, stavove, osećanja na nematernjem jeziku i, pritom, ostvariti komunikaciju i razumevanje, veliko je postignuće za svakog od nas. Eksperimenta radi, uporedite svoje trenutno znanje engleskog sa znanjem bilo kog drugog svetskog jezika. Zamislite da jednako fluentno i sa velikim razumevanjem koristite, na primer, francuski ili italijanski. Deluje? Engleski je i dalje strani jezik i podjednako je veliki uspeh govoriti i služiti se njime kao i bilo kojim drugim jezikom.

 
CLOSE
CLOSE